U fokusu - Srbija

Državne garancije pod lupom MMF-a

Vlada Srbije predvidela je budžetom za 2013. da se javnim preduzećima odobre garancije u iznosu od 41 milijardu dinara, što je više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno nacionalnog kolača. Ova stavka će tokom naredne nedelje, kad u Beograd stigne misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), biti pod budnim okom zvaničnika ove organizacije, jer je početkom ove godine aranžman sa Srbijom prekinut upravo zbog prevelikog iznosa garancija koje u značajnoj meri utiču na povećanje državnog duga.

Podsećanja radi, dogovor je bio da iznos garantovanog duga ne sme da pređe 30 milijardi dinara. Međutim, bivši ministar finansija Mirko Cvetković u budžet za 2012. godinu uneo je 45 milijardi dinara garancija. Zvaničnike Fonda je uveravao da ceo iznos neće biti iskorišćen i da će država na taj način ispoštovati dogovor. Misija iz Vašingtona insistirala je, ipak, da to uđe u rebalans kako bi dobili čvrste garancije da će dogovoreno biti i ispunjeno. Cvetković to nije mogao da obeća i pregovori su propali. Ispostavilo se da su zvaničnici MMF-a s pravom bili sumnjičavi. Jer, ne samo da je povučen celokupan iznos predviđen budžetom, nego su državne garancije ove godine dostigle čak 150 milijardi dinara, što je čak pet puta više od dogovorenog iznosa.

Zbog ovog lošeg iskustva Misija predvođena Zuzanom Murgasovom će s posebnom pažnjom pročešljati ovu stavku u budžetu. U odnosu na 2012. godinu, Mlađan Dinkić je za garancije dogodine predvideo tri i po puta manji iznos i iz tog ugla gledano, to predstavlja značajnu uštedu. Ipak, u poređenju sa preporukom Fiskalnog saveta iz izveštaja u kome se nalazi predlog mera o uravnoteženju budžeta, to je čak duplo veći iznos od prihvatljivih 0,6 odsto BDP-a godišnje.

Zašto je uopšte sporno to što država Srbija garantuje pozajmice javnim preduzećima ako ona sama zbog svog ugleda pred bankama nisu u stanju da kredit dobiju po povoljnijim uslovima? Zato što od ukupno 18 milijardi evra, koliko iznosi javni dug Srbije, državne garancije dostižu 2,5 milijardi evra. To čini sedminu ukupnog državnog duga. Kreatori fiskalne politike u Srbiji su se uglavnom pravdali objašnjenjem da državne garancije nisu problem jer, prema metodologiji Evropske unije, samo aktivirane garancije, odnosno oni zajmovi koje javna preduzeća ne mogu da vrate, ulaze u javni dug. Problem je, međutim, što se u Srbiji aktivira svaka druga garancija. U prilog tome govore i podaci Ministarstva finansija. Od ukupno 2,5 milijarde evra, koliko iznose državne garancije, aktivirana je 1,2 milijarde evra. Kako bi se izbegla kriza javnog duga važno je da se garantovani dug javnim preduzećima iz godine u godinu smanjuje, preporuka je Fiskalnog saveta.

– Ono što je dobro u predlogu budžeta za 2013. godinu jeste što više nema državnih garancija javnim preduzećima za održavanje tekućeg poslovanja. Zajmovi za koje garantuje država predviđeni su za investicije. Ono što nije dobro jeste što je taj iznos i dalje veliki i daleko prevazilazi preporučenih 0,6 odsto BDP-a godišnje – ocenjuje Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

On dodaje da je važno da se taj iznos ograniči jer garancije predstavljaju jedan od ključnih rizika za uvećanje javnog duga.

Dok se, s jedne strane, u budžetu za 2013. godinu postavlja čvrsto ograničenje i planiraju garancije samo za investiranje, s druge strane se ostavlja mogućnost da one mogu da se odobre „za sve i svašta”. Tako se u članu 34. Zakona o budžetu za 2013. godinu ostavlja mogućnost da na predlog ministra finansija garancije mogu da se odobre i za obezbeđenje finansijske stabilnosti, sprovođenje procesa privatizacije, održivosti duga, refinansiranje obaveza direktnih ili indirektnih budžetskih korisnika, ali i korisnika sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i za otklanjanje posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju veliku štetu.

– Time se otvara rizična pukotina koja može da preraste u provaliju. U trenutku kada je neophodno smanjenje iznosa državnih garancija ostavljaju se otvorena vrata koja mogu da dovedu do značajnog povećanja tog iznosa, što bi, imajući u vidu nivo javnog duga, bilo veoma opasno – upozorava profesor Milojko Arsić.